San

Ja sam, pravo da vam kazem, sve vreme spavao. U momentima sam gubio svest jer sam zeleo da se probudim, ali ipak bi se vratio snu jer sam tamo bio potreban. Kad sam onomad hteo da se probudim, zamalo da izgubim zivot. Nije mi bilo vreme i to su sva sreca znali. Cetiri meseca sam bio mrtav i vracali su me u zivot. Vratila me je jedna devojka koju sam toliko zeleo da sam napravio strasnu gresku.. Zbog nje sam se i probudio. Kako sam usto tako sam umro. E jebiga. Vratila me je u zivot sojom verom i snagom, te sam se vratio u san da nastavim ono sto sam tamo bio zapoceo.

Spavam ja tako u snu i sanjam moje prijatelje koji su bili samnomu kaficu i jos neke ljude. Odlucim medjutim da idem kuci te to kazem otraku. On je sedeo na mom ormaru. Kako smo otisli tako sam se nasao (i dalje u snu) kako spavam na mom krevetu ko iz pravog zivota i kako sam svestan i nemogu da se probudim. Taman pomislim da me je uzeo "zliduh" i izvrsio "paralizu" pa ce mi se napiti krvi. Nelezivraze, poce je neko da mi skace po krevetu. Ja sam spavao potrbuske paralizovan, a neko je skakao i skakao. Mislio sam da je to taj duh sretan sto me uhvatio. (nikad me dosada nisu uhvatitli) medjutim...ja se samo malo napregnoh i probudih se na svom krevetu ( iz parazlize, nije to moglo tek tako). Htedoh da vidim ko je to ( mada vec znam, bivsa devojka me je vracala iz mrtvih 4 meseca, al ova devojka me je probudila za 4 sekunde, vidi pricu, lov na tigrice), al' se tad probudih u svom pravom krevetu u realnosti koji je isti kako i onaj iz sna i isti kao onaj sa drugog nivoa sna.
hmmm. Ma jel' to ona. Vislja je od mene. Ona me probudila.